Почетак развоја школства овога краја датира од далеке 1870. године, за време турске власти.
Прва црквена школа је подигнута уз порту цркве Свете Богородице у Бостану, школа је више пута рушена а градња оспоравана од стране турске власти.

И поред убеђивања да се не подиже школа већ зграда за конак и становање, турске власти нису уважавале разлоге градње.

Црквени одбор, под руководством Јевте Станковића из Ваганеша, донео је одлуку да са мештанима зграду за једну ноћ покрију, што би било једино решење да се зграда заврши а да је турске власти тада неће рушити. Тако је и било. За једну ноћ постављена је кровна конструкција, зграда покривена и у њој усељено свештенство. То је период када је записано да је школа почела са радом- Прва црквена школа овога краја у којој се учило само писање и читање уз религиозне молитве.
Ова школа ради свега два до три месеца годишње, све до балканских ратова и Првог светског рата, када престаје са радом.
После ослобођења и Првог светског рата 1921. године, на предлог Општинског одбора и председника општине за Ново Брдо, Симијона Шумаковића, започета је нова школска зграда у центру села.
Школа је завршена 1924. године, а први полазници били су мушкарци до 18 година и свега две девојчице; кћери председника и благајника општине.
Прва школа коју су похађали ученици из читаве општине Ново Брдо радила је пуних 57 година. Из ње су изашле генерације ђака који су сада учитељи, професори, инжењери, лекари и други врло поносни и честити грађани.

Убрзо, ова школа бива мала за све полазнике са подручја општине Ново Брдо. Шездесетих година задружни домови се убрзано спремају и прилагођавају условима за одвијање наставе у њима, као што су задружни дом у Јасеновику и у Прековцу.

Школске 1979/1980 године, изграђена је нова школска зградa, која испуњава све услове за обављање и реализацију васпитно-образовног рада у њој.
Исте године, поред ученика основне школе, школу похађају и три одељења усмереног образовања. Тада школа броји 150 ученика основне школе и 101 ученика усмереног образовања.
Највећи процват школства овога краја био је осамдесетих и деведесетих година прошлога века, када су школе имале највећи број ђака и најстручније заступљену наставу.
Школске 1998/99. године школа броји 64 ученика, да би после агресије НАТО снага
на нашу земљу дошло до прогона српског становништва од стране Албанаца, и у школској 1999/2000. години било је уписано свега 29 ученика од I до VIII разреда.
Ове школске 2023/2024. године, уписано је 37 ученика.
И поред свих проблема који муче српски народ на овом просторима, налазимо снаге да истрајемо у овом тешком времену, и да нашој деци, колико је то могуће, омогућимо да имају нормално детињство, да слободно одрастају, уче и живе на свом вековном огњишту.